Krsna slava
Slava je tradicionalni praznik koji se obeležava u nekim pravoslavnim zemljama i predstavlja dan kada se slave sveci čije ime nosimo. To je divna prilika da se pokaže ljubav i poštovanje prema bliskim osobama i da se proslave važni događaji u našem životu. Pokloni su deo te proslave i mnogi ljudi vole da daju poklone svojim najmilijima na slavu. Važno je da pokloni budu izabrani sa poštovanjem prema osobi kojoj se daju i da izražavaju naše emocije i želje za dobrobit drugih. Bez obzira na to šta se odlučimo da poklonimo, najvažnije je da to činimo iz ljubavi i da radimo stvari koje će drugima doneti radost i sreću.
Prikazani svi od ukupno 8 rezultata
-
1.000,00 RSD
-
1.900,00 RSD
-
1.700,00 RSD
-
1.500,00 RSD
-
1.200,00 RSD – 2.700,00 RSD
-
1.200,00 RSD – 2.700,00 RSD
-
600,00 RSD – 1.000,00 RSD
-
1.500,00 RSD
Prikazani svi od ukupno 8 rezultata
Šta je Krsna Slava i zašto se slavi?
Krsna slava je jedinstvena srpska pravoslavna tradicija koja datira još od 12. veka i slavi se u čast i sećanje na sveca zaštitnika porodice. Tradicija kaže da svetac štiti porodicu i donosi blagostanje i sreću njenim članovima. Proslava takođe služi kao način za jačanje porodičnih veza i promovisanje jedinstva. U ovom tekstu ćemo dublje zaroniti u to šta je Krsna Slava i zašto se slavi.
Koje su najčešće slave u Srbiji?
Svaka porodica ima svog sveca zaštitnika, koji je određen danom kada je porodica krštena. Postoji preko 200 svetaca zaštitnika, a svaki svetac ima određen dan proslave. Najčešće Krsne Slave u Srbiji su Sveti Nikola, Sveti Đorđe (Djurdjevdan) i Sveti Arhangel Mihailo (Aranđelovdan). Nakon njih sledi Sveti Jovan Krstitelj (Jovanjdan), Sveti Dimitrije (Mitrovdan), Sveta Petka, Sveti Luka, Sveti Trifun, Sveti Kozma i Damjan i Sveti Andrej.
Krsna slava kao kulturno nasleđe
Srpska krsna slava, praznik porodice posvećen svetitelju, koja je nastala u srednjem veku, 2014. godine je zvanično uvedena u reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva organizacije UNESCO, što je predstavljalo prvo pojavljivanje Srbije na ovom popisu.
Slavski ručak
Na dan Krsne Slave porodice se okupljaju na posebnom obroku koji uključuje svečani kolač. Kolač je kružni hleb koji je ukrašen simbolima porodičnog sveca zaštitnika. Blagosilja ga sveštenik, a zatim se deli među ukućanima i gostima.
Kako se slavi Krsna Slava?
Krsna Slava se u Srbiji proslavlja sa velikom radošću. Dan obično počinje posetom lokalnoj crkvi radi posebne verske službe. Sveštenik blagosilja kolač i koljivo (kuvano žito) i druge predmete, kao što su sveće i ikone, koje je porodica donela sa sobom. Posle verske službe, porodice se vraćaju kućama da se pripreme za glavni događaj dana: Krsnu slavu.
Slavski kolač
Za vreme gozbe kolač se seče i deli ukućanima i gostima. Glava porodice ili „kum“ je odgovoran za sečenje kolača. Ponegde se kolač ne seče nego se svi ukućani okupe oko kolača, zajedno ga drže i okreću u krug. Nakon tri kruga, svaki ukućanin otkida deo za sebe. Ova tradicija simbolizuje jedinstvo i jednakost svih članova porodice.
Zaključak
Krsna slava je jedinstvena srpska pravoslavna tradicija kojom se slavi zaštitnik porodice. Vreme je da se porodice okupe, odaju počast svom svecu i ojačaju svoje veze. Proslava se obeležava verskom službom, prigodnom gozbom i razmenom poklona među članovima porodice i prijateljima.
