Djurdjevdan – Praznik i krsna slava

Djurdjevdan je jedan od najvećih praznika u Srbiji i krsna slava mnogih pravoslavnih Srba i Roma. Ovaj praznik se obeležava 6. maja prema gregorijanskom kalendaru. Prema narodnom običajnom računanju vremena, Djurdjevdan je polutar godine, a vreme se računa od i do ovog dana.

Kuće se krase vrbom i zelenilom, dok se pletu venci od bilja i leskovog pruća, koji se bacaju na krov ili se kače na kapiju i vrata od štale. Mnogi ne jedu ovčije mleko i jagnjeće meso do ovog praznika, a takođe ne spavaju u prirodi do Djurdjevdana. Ovaj dan se smatra povoljnim za mužu koza i ovaca, a prva grudva napravljenog sira nosi se svešteniku da ga blagoslovi. Ako je na Djurdjevdan vedro, veruje se da će biti rodna godina. Ako tada i sutradan pada kiša, leto će biti sušno. Ako bi pala kiša na treći dan (na dan Svetog Marka), veruje se da će leto biti kišovito

Sveti Đorđe je poznat i kao pobedonosac, a rođen je u Kapadociji. Kada mu je otac poginuo kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je Đorđe odrastao. Postao je tribun u službi cara Dioklecijana, a kada je car započeo progon hrišćana, Đorđe je stao pred cara i hrabro rekao da je i on hrišćanin. To je započelo njegovo stradanje za veru.

Đorđe je bio u tamnici, bio je okovan i mučen, ali se nije pokolebao. Neprestano se molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva žena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin. Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303. godine.

Mnoga čuda dešavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebljive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.

Biljani petak, dan pred Djurdjevdan

Meštani sela Mihajlovac već 18 godina obnavljaju tradiciju branja lekovitog bilja za lečenje i gatanje. Ovaj praznik je poznat kao „Biljani petak“ i uvek pada u petak pred Djurdjevdan.

Važno je pažljivo odabrati teren za berbu bilja, pa se na mestima gde je tradicija očuvala Biljani petak, okupljanje počinje oko ponoći ako je njiva daleko. Do polja se mora stići pre izlaska sunca.

Devojke sa njive donose cveće sa korenjem da ga posade u svoje bašte, a ostalo cveće, vezano u kitice, stavlja se pod krov na istočnoj strani da ostane do Djurdjevdana. Na Djurdjevdan ih seku, mešaju sa drugim đurđevskim cvećem i daju stoci da ostane zdrava.

Starije žene koje se bave gatanjem rado idu u polje po bilje na Biljani petak jer veruju da bilje ubrano tog dana ima jaču lekovitu i magijsku moć.

Na Biljni petak žene beru pelin, preslicu, grančice gloga i jalov kukurek. Grančice gloga se beru kako bi domaćinstvo bilo zdravo i dugovečno, a jalovi kukurek obezbeđuje da petao uvek peva ispred kuće, što znači da porodica neće izumreti.

U Mihajlovcu kod Smedereva 1989. godine oživela je tradicija jutarnjih okupljanja travara i berača. Učestvuju i mladi, koji svi odlaze da beru lekovito bilje u obližnju šumu Bilje, nekoliko kilometara udaljenu od Mihajlovca.

Toga dana travari i berači će razgovarati o svojim iskustvima u sakupljanju i upotrebi lekovitog bilja, lekovitosti i moći bilja. Na kraju, devojke u narodnim nošnjama takmičiće se za titulu najlepše travarke. Uveče, po povratku iz Bilja, domaćica stavlja u lonac sa vodom razno bilje ubrano tog dana. Svaka biljka ima određeno značenje: zdravac – za zdravlje u kući, grabež – da pomogne mladićima da udvaraju devojkama, a dren – za zdravu decu.

Bilje se zatim stavlja pod ružin grm u bašti, a u lonac sa travkama se stavlja prvo uskršnje crveno jaje, poznato i kao čuvarkuća.

Vodom iz lonca deca se ujutru umivaju, uz želju da budu lepa i rumena kao crveno jaje. Ono se kasnije vraća da čuva kuću do narednog Uskrsa kada će biti zakopano ispod voćke koja nije rađala, da bi dogodine donela plod.

Ovaj praznik je važan deo srpske tradicije i kulture, i predstavlja jedinstvo crkve i naroda. Slavljenje Svetog Đorđa simbolizuje borbu za veru, hrabrost i pobedu nad zlom.

Slava Djurdjevdan – Poklon za slavu?

U nastavku možete videti odabrane slavske proizvode iz našeg asortimana koje možemo prilagoditi za slavu po vašoj želji: