Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, se obeležava u subotu uoči praznika Cveti (koji uvek pada u šestu nedelju Časnog posta) je posvećena sećanju na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. U našim hramovima se u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, a unose se mladi vrbovi listari tek ulistali radi učvršćivanja vere. Nakon osveštenja vrbe, sveštenik deli grančice narodu, a zatim se vrši trokratni obilazak oko hrama sa crkvenim barjacima.

Deca su centar pažnje ovog praznika, a tradicija uključuje nošenje svečane odeće, uvođenje u crkvu i učestvovanje u obilasku oko hrama. Običaj je da se deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo obuku, odakle i potiče izreka: „Udesio se, kao za Vrbicu“. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u obilasku oko crkve. Mlade vrbove grane se odsecaju pojedinačno i stavljaju pored ikone i kandila. Nekada su od kuće do kuće išle lazarice i dodole, koje su uz pesmu želele domu i ukućanima napredak i sreću. Danas se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju. Slavi se i kao krsna slava, sa obavezno posnom trpezom. Ne rade se teži poslovi.

Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.